МИЛОШ К. ВОЈИНОВИЋ  ПРЕДСЈЕДНИК  НВО “ДРУШТВО ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ ЗЛОЧИНА НАД ГРАЂАНИМА ЦРНЕ ГОРЕ У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ” КОЛАШИН

       НВО “ДРУШТВО ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ ЗЛОЧИНА НАД ГРАЂАНИМА ЦРНЕ ГОРЕ У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ” КОЛАШИН
              Палих Партизанки С3/2  Колашин, маил: nvodizcg@gmail.com
                                          Бр. 32, 07.12.2017. године
                                                  
                                   
                     САОПШТЕЊЕ ПОВОДОМ 10. ДЕЦЕМБРА,
                                     ДАНА ЉУДСКИХ ПРАВА

            Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је 10. децембра 1948. године у Паризу  Декларацију о људским правима, у којој је истакнуто да су та права универзална и да не зависе од националне, државне, идеолошке, социјалне и културне припадности. Тим документом се штите права на живот, слободу, достојанство, приватност, социјалну сигурност и удруживање.
            Овим саопштењем желимо Вас подсјетити да је у не тако давној прошлости, у Другом свјетском рату, живот изгубило између 45000 и 50000 грађана Црне Горе. Највише погинулих било је у грађанском, братоубилачком рату у којем нијесу поштована њихова основна људска права, прије свега право на живот, остала и да не помињемо. Све зараћене стране у рату кршиле су међународне конвенције о правилима ратовања чинећи ратне злочине.  
            Након рата правди су приведени само припадници војних формација ратних губитника док су злочинци на страни побједника аболирани за почињене злочине, награђени високим војним чиновима и руководећим мјестима у државном апарату, а имена не малог броја њих данас носе улице, школе, предузећа, установе. У Црној Гори до данас није било политичке воље да  Држава истражи  злочине побједника, који су, према нашим прелиминарним подацима најмасовнији и по броју жртава превазилазе злочине свих осталих страна у рату.           
            Најмасовније и најмонструозније злочине побједници (НОВЈ)  су починили након званичног завршетка рата, тј након  15. маја 1945. године.  Државни органи Словеније до сада су евидентирали преко 600 колективних гробница у којима се налазе остаци преко 200000 ликвидираних ратних заробљеника и народа. Међу њима почивају остаци близу 10000 припадника ЈВуО (четника) и избјеглог народа са простора Црне Горе, највише у Кочевском Рогу, Камничкој Бистрици, Похорју и др. Склони смо тврдити да су огромна већина убијених невини људи, јер они који су чинили злочине знали су шта их чека ако се предају па су радије гинули у борби. 
           Прошло је 72 године од завршетка рата а држава није испунила своју основну цивилизацијску обавезу да прикупи податке и објави имена жртава. Боље рећи званично  су објављена имена 18573 страдалих лица која су сврстана у „ЦРНОГОРСКЕ АНТИФАШИСТЕ“! Број црногорских грађана погинулих у рату чија су имена непозната је између 25000 и 30000!? 
           Скупштина Црне Горе није усвојила Резолуцију Скупштине Савјета Европе од 25.01.2006. године о осуди злочина тоталитартних комунистичких режима.
           Активисти ове НВО, у оквиру пројеката који су у току, до сада су прикупили податке за око 15000 погинулих. Прва публикација приређена од НВО која садржи податке за око 3700 погинулих лица „Жртве рата у Срезу Бјелопољском 1941-1945“ штампана је почетком ове године, а у октобру је изашла из штампе публикација КОМУНИСТИЧКИ ЗЛОЧИНИ У ЦРНОЈ ГОРИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 1941-1942, са именима око 2300 убијених грађана.
           За пројекте које реализује ова НВО, Држава као ни међународни донатори до сада нијесу издвојили ни један еуро. Државни медији затворени су за информације о нашем раду.
           Колико год да  су злочини побједника били одмазда за варварство поражених, морамо их назвати правим именом. По истом моделу они су се десили на тлу Југославије деведестих година. Поставља се питање: Да ли би се злочини деведесетих десили да су побједници судили својим злочинцима педесетих? Сигурни смо да неби! 
           Само права квалифиикација и осуда ратних злочина данас може допринијети помирењу и одвратити потенцијалне злочинце да злочине почине у будућности. 
           Да нам се историја неби понављала, потребна је лустрација, декомунизација и суочавање са историјском прошлошћу. У супротном, будуће генерације па и ова данашња могу бити жртве својих заблуда вјерујући у безгрешност револуционара и њихову „свијетлу борбу ради боље будућности“.   
           Обиљежавање овог изузетно значајног датума  у Црној Гори 2017. године, уз манифестације наведене у Вашем програму,  само је ново бацање прашине у очи њеним грађанима како би се стекао утисак да се људска права данас у њој поштују и да су на највећем нивоу. 
           Рад наше НВО и даље се игнорише о чему свједочи програм  Грађанске алиансе, Заштитника људских права и Делагације ЕУ у Црној Гори у којием за наше активности није имало простора или се за њих не жели знати.
           На мртвом мору и повјетарцу је забрањено да дуне!

                                                                             Предсједник Милош К. Војиновић